Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN'', 19.3.2020.
Dok se Srbija bori sa virusom korona, među nadležnima se zapatio i vrlo brzo umnožio vrlo opasni virus konfuzije i trapave komunikacije. O infekciji lošim humorom i usiljenim foricama da i ne govorimo. I taj virus ćemo sigurno iskoreniti, ali neodgovornost - teško
Od tvrdnji da je virus korona najsmešniji virus u istoriji čovečanstva, te da se problem može rešiti pijuckanjem rakije i da slobodno može da se ide u šoping u Milano, za svega dvadesetak dana došli smo do toga da je to rat, da nam je sve što imamo od zaraze došlo upravo iz Milana, da će umirati naši voljeni i da moramo da proglasimo vanredno stanje.
Pre mesec i po dana ministar zdravlja Zlatibor Lončar tvrdio je kako „možemo da uradimo vakcinu i za virus korona“, ako je nekome potrebno, „jer imamo ljude koji to stvarno znaju“.
Svi zvaničnici su na konferencijama tvrdili da nema potrebe zatvarati vrtiće, škole i fakultete, a ministar prosvete Mladen Šarčević čak je pretio i da će nekoliko direktora, koji su samoinicijativno raspustili decu zbog bojazni od korone – snositi sankcije. Ipak, istog dana kada je uputio te pretnje, do javnosti je došla informacija da je u privatnoj školi, čiji je on suvlasnik, nastava obustavljena i prebačena na onlajn sistem.
Sve u svemu, dok se Srbija bori sa virusom korona, među nadležnima se izgleda zapatio i vrlo brzo umnožio vrlo opasni virus konfuzije i trapave komunikacije. O infekciji lošim humorom i usiljenim foricama da i ne govorimo, zaraza je prešla na mnoge, ali tu smo bar znali da je nulti pacijent, naravno, doktor Branimir Nestorović.
Na svu sreću, ovaj virus nije bio toliko viralan, pa je ostao unutar granica Srbije. Nisu zabeleženi slučajevi sprdanja sa situacijom od strane zvaničnika u drugim državama i po tome smo ostali potpuno unikatni.
Nulti pacijent doktor Branimir Nestorović je, iako ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata branio, izostao sa nekoliko potonjih konferencija za štampu. Verujemo da to nije zato što je procenjeno da je vrag odneo šalu, pa njegovi stendap nastupi ne bi bili primereni, već zato što se čovek prilično razleteo po tabloidima, te se ispucao sa štosovima i bilo bi onda glupo da ih reciklira na vanrednim konferencijama za štampu. Možda više nisu želeli ni da rizikuju da još nekoga zarazi svojim smislom za humor.
Oprečne informacije koje su građani danima dobijali neminovno su dovele do umerene panike, ne baš preterane solidarnosti među ljudima, pa čak i neposlušnosti najstarijih, koji su posebno bili upozoreni da ne izlaze napolje. Ali, ako u kratkom roku prvo dobiješ poruku da nema razloga za brigu, a onda da će ti umreti najvoljeniji, instinkt će te prirodno potapšati po ramenu i reći: „Slušaj, pusti ti ove, nego uzmi sve pare i cegere koje imaš, pa da skoknemo do marketa.“
Da li je to posledica toga što su i zvaničnici, poput Nestorovića, čitali svakakve gluposti po internetu i poverovali u njih ili možda nisu baš znali kako funkcionišu virusi - ne, nisu im potrebne ni genitalije ni leteći automobili da bi sa jednog kraja sveta stigli na drugi - tek činjenica je da su se dezinformacije srpskim društvom proširile neuporedivo brže od virusa korona. I taj virus ćemo sigurno iskoreniti, ali neodgovornost - teško.
