Piše: Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik ''NIN'', 19.3.2020.
Biće da nešto debelo nije u redu ako su nas najpre uveravali da je korona „najsmešniji virus“, ne samo u modernoj istoriji Srbije, već „u istoriji čovečanstva“, da bi samo dve nedelje kasnije, posle proglašenja vanrednog stanja, pretili uvođenjem policijskog časa i kaznom zatvora svim starijim od 65 godina koji promole nos izvan svoja četiri zida. Čak i ako nemaju svoja četiri zida. Još manje je u redu što predsednik Aleksandar Vučić galamom pokušava da nas zastraši i da zaboravimo sve što smo čuli i videli. „Nemojte da lažete, niko nije rekao da je najsmešniji virus! Niko!“, grmeo je Vučić 11. marta.
Falilo je samo da se jave ministar policije Nebojša Stefanović ili odbrane Aleksandar Vulin i da kažu kako je Vučić upravo prošao poligraf. U redu, ljudski je grešiti. Doktor Branimir Nestorović je 26. februara sigurno pogrešio kada je olako izgovorio: „Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva“. Verujem da je zažalio što je slao „žene u šoping u Italiju, jer čujem da će tamo sada biti veliki popusti“ i da, bar posle vanrednog stanja u Srbiji, ne misli da je „potpuna besmislica“ to što se „zatvaraju granice, avioni ne lete“… Gori od te greške je, međutim, Vučićev pokušaj da nas sve hipnotiše i ubedi da verujemo njemu na reč, a ne onome što smo videli svojim očima i čuli svojim ušima.
A svi smo videli da se i on smejao „najsmešnijem virusu“. Nažalost, neki pamte duže od ameba. A i ako ne pamte, postoji Jutjub, tako da ni sneg ne može baš da pokrije breg i zametne tragove. I kako sada - kada znamo da Vučić laže da lažu svi koji kažu da je neko rekao da je korona „najsmešniji virus“ - da verujemo predsedniku nešto što je mnogo teže proveriti.
Recimo, da su postojeće zalihe brašna, ulja, šećera i drugih osnovnih životnih namirnica dovoljne za još 12 meseci. Evo, ja mu to verujem. I nisam proteklih desetak dana kupio ni kilogram brašna, ni kilo šećera, ni litar ulja, ni… Niti bilo ko iz moje najbliže porodice. Kupujemo kao da je stanje najnormalnije, iako znam da nije, a i vidim da u rafovima baš i nema nekih stvari koje sam do sada bez problema kupovao svaki put kad sam išao u kupovinu. Usput, dok sam prolazio pored kioska, čujem ženu koja pita da li ima flaširane vode od pola litra. Ima, kaže prodavac, koliko ćete? Sve, kao iz topa odgovara ona. Bilo mi je žao što nije imao bar 1.000 flašica. Malo dalje vidim komšinicu kako iz gepeka izvlači osam pakovanja od po 10 rolni toalet papira. Izgleda da su se mnogi baš usrali zbog korone.
Ili su pogrešno razumeli da je vlast u Srbiji proglasila vanredno sranje, a ne stanje. A opet, koliko znam, dijareja nije jedna od propratnih pojava novog virusa, ali je on doprineo da neki pokažu pravo lice onih koji brinu samo za svoje guzice. Opet, kako mogu bilo šta da zamerim bilo kome posle fotografije na kojoj se vidi kako funkcioner SNS-a, magistar industrijskog menadžmenta, predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti i član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Igor Bečić iz prodavnice gura puna kolica, kao da žuri da se ukrca na Nojevu barku. Bečića izgleda predsednik nije ubedio da će sve biti u redu.
Osim ako verujete Bečiću da je njegova bivša stranačka koleginica Vjerica Radeta iz SRS na Fejsbuk „okačila“ njegovu fotografiju od prošle godine. „Upravo je problem u predsednikovoj politici, u zaostavštini svađa, podela, sistemske korupcije, nepotizma, nameštanja i nameštenja, štelovanja izbora… To je okupacija i progon koji se prihvataju animalno. To je strategija koju je zadnjica nadredila razumu ućutkujući ga privilegijama. Dakle, predsednikova politika je konačno potrošila njega, njegove šanse, ali i naše živote.
Svi koji veruju da se samo treba ratosiljati njega, a nastaviti njegov put, u grdnom su problemu - upravo je taj put užasna stranputica“.
Hej, samo polako, pre nego što iko pomisli da sam preterao i da ovakve reči nisu primerene vanrednom stanju, hoću da napomenem da ovo i nisam napisao ja, već ministar policije. Doduše bivši. I nije iz Srbije, već iz Crne Gore. Sve primedbe su, dakle, upućene Milu Đukanoviću. No, no, sram vas bilo ako ste samo i pomislili da je nešto tako mogao da izgovori Nebojša Stefanović. Pogotovo sad kad je proglašeno vanredno stanje.
