Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik ''NIN'', 23.4.2020.
Umesto što optužuje druge, ministar vojni bi morao da zna da su borbu države protiv virusa najviše otežali oni koji su pre bitke olakšali kasu RFZO. Pa to bi mu rekla i tetka iz Kanade
Tradicionalno, na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja. I niko u tom trenutku ne može da zna da li među njima ima i neki mućak. Shvatiš da je jaje pokvareno tek kada ga razbiješ. Sa ljudima je potpuno drugačije. Osim što ni pokvarene ljude niko ne miriše. Ali, bar ne moraš nikoga ni da pipneš da bi shvatio da je kvaran.
Druga velika razlika je što se, za razliku od jaja, ljudi kvare pre nego što im istekne rok trajanja. Kada šefu postanu beskorisni, nemaju ni potrebu da budu pokvareni. Jednostavno, ne isplati im se. Zato biti kvaran u Srbiji nije samo karakterna osobina. Pre je zanimanje.
To jeste veliki društveni problem, ali je još veći kada lako kvarljivu robu koriste ljudi koji za sebe tvrde da sve rade u interesu države i građana. Ako je zaista tako, zar za te poslove ne mogu da angažuju nekog čistih ruku i obraza. Da niko u njih ne posumnja kad zagalame: drž`te izdajnike. Ali, ko bi takav upro prstom u baš svakog ko se usudi da kritikuje vlast, u Zorana Kesića, Ivana Ivanovića, Anu Lalić… Kako se lako dospeva na njihov spisak, uskoro će im ponestati „državnih neprijatelja“. Mada se i taj problem može lako rešiti. Samo ako bude trebalo, uvoziće ih iz regiona. Umesto radne snage. Eto bar neke koristi od „mini Šengena“. Jer, ako stvari krenu po zlu, valja uvek na zalihama imati bar nekoliko dežurnih krivaca. A ne da se posle kupuju na brzaka, na „polucrno“, kao respiratori.
Od pretposlednjeg Utiska nedelje imam utisak da su i mene turili na spisak. Tačno je da sam tada rekao da tabloide za obolele na Sajmu plaća Ministarstvo odbrane. Čim sam čuo da to nije istina i da se dele besplatno, priznao sam grešku. Vlasnika Informera, međutim, još više je naljutila istina, jer sam pomenuo i analizu Udruženja novinara Srbije da su četiri tabloida iz javnih izvora u prvoj polovini 2019. dobila 27,5 miliona dinara, iako su samo u drugom polugođu 2018. Kodeks novinara prekršili oko 3.000 puta. A Pravilnik o sufinansiranju medijskih projekata propisuje da komisije prilikom dodele novca moraju da vode računa da li su prethodne godine mediji koji konkurišu kršili zakon i novinarski kodeks. Ali, ko šiša pravilnike i zakone. Pa, svi znaju ko je šef i ko u ovoj zemlji drži u rukama i nož i pogaču.
Čak i da nije tako, kako očekivati da u javnom interesu radi neko ko mere Vlade brani brže, bolje, jače od Ane Brnabić i pola ministara pride? Tim pre što, za razliku od njih, ume od reči do reči da ponovi sve što je gazda rekao prethodnog dana. Zna i da doda ono što baš ne bi bilo lepo da šef javno kaže, ali misli, pa ne mora zbog toga da zove Aleksandra Vulina, Marka Đurića…
S levog krila u napad je krenuo i ministar odbrane. Optužio me da otežavam borbu države sa koronom i najavio tužbu. Jedva čekam da sud presudi da li je za borbu protiv virusa od nenamerne greške koju sam odmah priznao gora vrlo svesna odluka Vlade da krajem 2019. iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prebaci 1,7 milijardi dinara Putevima Srbije? Ili možda odluka iste Vlade da RFZO-u uzme 60 miliona dinara i da ih potroši na kampanju „Srbija stvara“! Biće da je ministar vojni pobrkao lončiće - borbu države protiv virusa otežali su oni koji su pre bitke olakšali kasu RFZO. Pa to bi mu rekla i tetka iz Kanade.
Sve u svemu, optužujući druge, njima je cilj da skrenu vodu na drugu vodenicu. Da niko ne pita da li je moguće da se direktorka Centra dečijih letovališta Tanja Santrač u vreme vanrednog stanja tri sedmice gostila sa društvom u Mitrovcu na Tari? I da li bi to bilo moguće da nije članica Izvršnog odbora SNS-a? Da li bi bez stranačke zaleđine od kandidata za člana Programskog odbora RTS-a napredovala do mesta šefa Biroa za međunarodnu saradnju u MUP-u, konzula u Beču i direktorke javnog preduzeća? A možda bi se na pomen MUP-a neko setio i njenog bivšeg šefa Nebojše Stefanovića, sumnjivih poslova njegovog oca Branka sa Krušikom, da se ni posle četiri godine ne zna ko su bili kompletni idioti koji su noću rušili u Savamali…
Umesto odgovora na sva ta pitanja, saznali smo od Gorana Vesića da će Grad Beograd, u ime predsednika Srbije, građanima pokloniti 10.000 zastava. Uh, samo da mu ne padne na pamet da posle za svaku od tih zastava sagradi po jedan jarbol u Beogradu. Toliko para nema ni u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
