Ima izvora koji tvrde da je ovoliki trud Ane Brnabić u izgradnji kulta ličnosti Aleksandra Vučića motivisan njenom željom da dobije prekomandu na mirniji, ambasadorski zadatak. Ali, zašto bi joj „šef“ dozvolio povlačenje u vremenu koje donosi sve ozbiljnije probleme
Napokon se jasno videlo koliko je za Srbiju dobro što na zvanično najodgovornijoj funkciji ima Anu Brnabić. Ne, nažalost, zbog popularnog zaključka da su najbolji odgovor na epidemiju kovid-19 dale zemlje koje vode žene – jer, niti se Srbija može pohvaliti naročito uspešnom kontrolom krize, niti je premijerka ta koja zaista vodi zemlju, iako joj to stoji u opisu posla za koji je plaćamo.
Nešto drugo su građani dobili od Ane Brnabić i još ne znamo da li će jednog dana umeti da joj se na tome dostojno zahvale. Premijerka je, naime, svojim delovanjem jasno pokazala da granice ne postoje: sasvim otvoreno je, nazivajući Aleksandra Vučića „šefom“, priznala da u Srbiji ne postoji Ustavom zagarantovana podela vlasti. Potpuno je ogolila pravilo da nisu svi isti i da zakon ne važi jednako za sve. Zdušno je sprovodila represivne mere, da bi potom, bez trunke ličnog dostojanstva, uz priznanje da joj je „šef“ to tražio, povukla tek donetu odluku, posula se pepelom i odmah nastavljala dalje - brže, jače, bolje...
Pomogla nam je tako da, jasnije nego ikada, vidimo koliko je ozbiljan problem koji imamo: čak i u teškoj planetarnoj zdravstvenoj krizi čiji se kraj, kako nas upozoravaju svetski stručnjaci, još uvek ne nazire, videli smo da je, stavljajući sopstveni rejting na prvo mesto, srpska vlast spremna da zgazi svaki zakon, svaku moralnu normu, svaku činjenicu i svaki društveni interes. I da za sve što ne ide kako treba, što je sama zabrljala ili nije uspela da spreči, optuži – sopstvene građane.
Nije to bilo tako davno kada je, u junu 2017, dotadašnja ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu postavljena na funkciju predsednice Vlade. Bilo je tada onih koji su (naivno) verovali da je, uprkos nedokazanoj „stručnosti“, u to vreme još uvek kao nestranačka figura, instalirana na visoku poziciju upravo zato da bi svojim dotadašnjim „pedigreom“, građenim u nevladinom sektoru, promenila radikalski imidž vlasti i dala na uverljivosti njenoj proklamovanoj proevropskoj, modernističkoj orijentaciji.
Čak su se mogla čuti očekivanja da će – ako i nema moć za suštinske odluke, a za funkciju je kandiduje nedostatak mogućnosti da ikad postane konkurencija Broju Jedan – uspeti da makar civilizuje javni govor i celokupnu atmosferu koja nas već godinama deli, truje i ubija ljudskost.
Brzo se, međutim, pokazalo koliko je neosnovan bio taj optimizam. Ishod je bio sasvim suprotan: nakon što je sam Vučić neslavno pokušao da unese nova otkrića u oblast evolucione biologije („čeri paradajz je genetska mešavina jedne odvratne životinje i običnog paradajza“) čini se da bi Ana Brnabić mogla da ostvari naučni proboj, demonstrirajući pred celim svetom čudnu mutaciju kojom je fikus pretvoren u – jastreba.
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 23.4.2020.
