Danica Popović, kolumna za nedeljnik ''NIN'', 26.3.2020.
Nesputani znanjem, srpski predsednik svega i njegovi klonovi, članovi vlade, ograničili su cene 36 namirnica. Može li nakupcima biti veće nagrade od ove - da pokupuju svu robu, pa da nam je onda prodaju kao tapkaroši? Zar nije bolji danski recept, po kome jedna boca tečnosti za dezinfekciju košta pet, a svaka sledeća 135 evra. Pa izvolite
Jeste li odahnuli nakon ove vesti: „Utvrđena cena maske: Ako vam neko traži više od 120 dinara, odmah prijavite...“. Šta da prijavim, kad maski u apotekama - nema?
Tužno je gledati kako neuka vlada, poput ove naše, udbaškim metodama uvodi red. Oslušnite ovaj rečnik: „Građani koji primete (!!!) da se u apotekama prodaju maske ili sredstva za dezinfekciju po nerealnim cenama, to mogu da prijave svakog dana, na telefon taj i taj... i inspekcija će to proveriti i kažnjavati!“ I šta onda? To će sprečiti nestašice?
Ovaj problem je u ekonomiji registrovan još pre 1.700 godina, u doba cara Dioklecijana, kada se prvi put pokazalo (i uvek se od tada potvrdilo) da uvek kad neko zamrzne cene - nastaje nestašica. E sad, Dioklecijan nije pretio inspekcijom iz ministarstva Rasima Ljajića, već smrtnom kaznom za počinioce, pa ni on nije bio uspešan - nakon Dioklecijanove objave, svi trgovci su pobegli iz Rima! A vratili su se čim je imperator prestao sa zamrzavanjem cena. Ili, setimo se čuvenih nestašica u socijalizmu, o kojima su napisani tomovi članaka i knjiga – zar je moguće da sva ova iskustva nisu ni okrznula članove srpske vlade?
Nesputani znanjem, srpski predsednik svega i njegovi klonovi, to jest, članovi vlade, ograničili su cene 36 namirnica – od brašna, hleba, i mesa, do testenina, sapuna i rukavica, dakle, skoro svega što će u doba virusa ljudi uopšte i kupovati. I onda – može li nakupcima biti veće nagrade od ove - da pokupuju svu robu, pa nam je onda, kao tapkaroši, nude po pijacama, haustorima, ili parkovima?
Ne zaboravimo, upravo su tako nastala najveća srpska bogatstva: država bi zamrznula cene, uglavnom u nameri da zaštiti građanstvo od poskupljenja robe koje u radnjama nije ni bilo - ulja, šećera, kozmetike, cigareta, benzina - a sve se to moglo kupiti „na crno“! Zašto se to ne bi ponovilo i danas? I šta nam je, onda, činiti?
Evo, u Danskoj su prodavci sami smislili ovakvo rešenje: jedna boca tečnosti za dezinfekciju košta oko pet, a za one koji žele dve boce – ili više – svaka košta po sto trideset i pet evra! Pa izvolite, kupite koliko god vam se prohte! Naravno, gužve su nestale, ljudi danas kupuju samo koliko im je trenutno potrebno.
Zar je ovakvo rešenje kod nas nemoguće? Zar ćemo zauvek svi nabavljati sto boca antiseptika, dve tone kvasca ili dva vagona žita - zlu ne trebalo? Čak i onda kada to bude samo zlu i gluposti trebalo?
Ipak, ne treba smetnuti još jedan detalj. Ako se nešto važno promenilo nabolje zahvaljujući ovoj epidemiji virusa korona, to je činjenica da je makar jedna struka – epidemiolozi, infektolozi, dakle, da su lekari i medicinsko osoblje u očima javnosti dobili tretman koji zaslužuju. I da konačno čujemo kako, u ime svih nas, komentator sa TV N1, na Vučićevu konstataciju da je spreman da čuje njegovo pitanje, predsedniku odgovori – nemam ja pitanja za vas, nego za lekare.
E pa, u to ime, ekonomisti predlažu da se nestašice u doba virusa leče – rastom cena za svakoga ko kupuje više nego što su minimalne potrebe. Makar će u Srbiji biti više ljudi sa maskom, rukavicama, ili sa još jednim paketićem kvasca. Malo li je?
