Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN'', 23.4.2020.
Počelo je! Otvaramo se najzad, kreće normalizacija života u Srbiji, ako se normalizacijom uopšte može nazvati vraćanje u ono naše uobičajeno nenormalno stanje.
Situacija je „daj šta daš“, ne biramo mnogo, ma i skupštinske prenose bismo sad gledali, a za stiskanje u dobroj gužvi u prevozu ne bismo pitali šta košta. Za ovo prvo nećemo morati dugo da čekamo, a za ovo drugo verovatno hoćemo.
Za početak, nadležni su nas obradovali informacijom da će policijski čas biti skraćen za celih sat vremena, pa će umesto u 17 časova počinjati u 18. Ako vam to deluje malo i nebitno, imajte u vidu da predsednik Srbije Aleksandar Vučić za sat vremena odsluša tri časa ruskog jezika od po sat i po, pročita dve knjige o genocidu i odspava koliko mu je potrebno za narednih nedelju dana. Dakle, nije do policijskog časa, do vas je, ne umete da iskoristite vreme.
Stariji od 65 godina najzad mogu da idu tri puta nedeljno u šetnju, ali ako bismo pokušali da objasnimo kada, koliko i gde, verovatno bi u međuvremenu epidemija prošla, izmislili bi vakcinu, a neki Kinez bi pojeo neku novu životinju koju nije trebalo, izbila bi nova epidemija, a mi bismo i dalje objašnjavali. Možda je to, uostalom, i lukava taktika vlastodržaca, da iznureni penzioner bude u fazonu: „Ma i’te bestraga i vi i šetnja, neću ni da izlazim!“
Otvorene su, takođe, i zanatske radnje i servisi, što je posebno značajno za vlasnika Pinka Željka Mitrovića, jer bi bilo jako nezgodno da mu se pokvari aparat za UV dezinfekciju ili ona skalamerija za ozoniranje krvi, a da nema gde da je popravi. Ovako već sutra može da ode kod majstora koji će mu reći: „Ko ti je radio ovaj UV laser, ovo ništa ne valja!“, što je svakako bolje nego da mu doktor prilikom analize krvi kaže: „Ko ti je ovo ozonir’o, pobogu?“
Građevinari takođe mogu nesmetano da nastave da rade, što je odlično jer smo se malo uželeli novih zgrada u Beogradu na vodi koje ničemu ne služe. Da je još malo potrajalo, počeli bi, daleko bilo, da se vraćaju zmije, pacovi i narkomani.
Od 27. aprila pa nadalje, biće sukcesivno otvarani teretane, kafići, restorani, tržni centri, hoteli, a počeće da radi i međugradski saobraćaj. Sve ovo je bitno jer ćemo početi da se vraćamo svakodnevnom životu, a to znači i vraćanje svakodnevnim predizbornim aktivnostima koje smo totalno zapostavili.
Doduše nismo ih svi zaboravili, neki su bili u kampanji i tokom vanrednog stanja, ali prosto nije to to ako ne možeš da postaviš štandove svuda po gradu i deliš blokčiće i hemijske sa bojama stranke ili, dobro, sada verovatno maske i rukavice, ali kapirate princip. Važan je kontakt sa ljudima, pa makar bio i sa dva metra udaljenosti. Mnogi ni u regularnim okolnostima nismo dozvoljavali stranačkim aktivistima da nam priđu bliže od toga, tako da mu dođe na isto.
I naravno, jedva čekamo da bude ukinuto vanredno stanje, pa da predsednik najzad može da kaže šta ima onima koji su radili protiv države. Ne znamo tačno na koga je tu mislio, ali sudeći po tome koliko je puta pomenuo neodgovorne građane u proteklih mesec dana, bolje uberite jedan dobar prut i ponesite ga sa sobom. Trebaće vam.
