Prenosimo sa portala Nova.rs
Piše: Daniela Ilić Krasić
Dilemu da li je Srbija u pandemiju koronavirusa krenula grlom u jagode, ili je u startu zdravstveni sistem bio dobro opremljen za borbu sa njim razrešio je, čini se, upravo epidemiolog dr Predrag Kon. On je prvo, gostujući u emisiji “Ćirilica”, istakao da u startu nije bilo dovoljno testova za otkrivanje novog virusa, a da je zaštitna oprema bila namenjena onima koji su najizloženiji virusu. Zatim je to ponovo 21. aprila potvrdio rekavši da je znao da testova i opreme nema dovoljno, ali da nije bilo zrelo ili korisno da o tome otvoreno priča.
Piše: Daniela Ilić Krasić
Dilemu da li je Srbija u pandemiju koronavirusa krenula grlom u jagode, ili je u startu zdravstveni sistem bio dobro opremljen za borbu sa njim razrešio je, čini se, upravo epidemiolog dr Predrag Kon. On je prvo, gostujući u emisiji “Ćirilica”, istakao da u startu nije bilo dovoljno testova za otkrivanje novog virusa, a da je zaštitna oprema bila namenjena onima koji su najizloženiji virusu. Zatim je to ponovo 21. aprila potvrdio rekavši da je znao da testova i opreme nema dovoljno, ali da nije bilo zrelo ili korisno da o tome otvoreno priča.
“Stvarnost je takva kakva jeste. U trenutku kada preuzimate nešto, imate određen nivo testova, imate određen nivo zaštitene opreme. Vi sad možete da izađete i da kukate pred narodom da nema ni testova, ni zaštitne opreme. Ili ćete da izađete i kažete – imamo dovoljno da odradimo jedan posao koji će spasiti živote. To smo mi uradili. I napravili smo sistem koji je obezbeđivao u tom periodu, sve vreme na iglama čekajući i zaštitnu opremu, čekujući i testove”, rekao je dr Predrag Kon.
Taj sistem je tada otkrivao isključivo one koji su imali samo teške forme bolesti. A parametri za testiranje pojedinaca su se znali.
“Da je imao temperaturu preko 38 stepeni, da je putovao, da je imao kontakt, da može da se to epidemiološki utvrdi. Samo smo te testirali. Tada je bio pritisak – svi su hteli da se testiraju. Međutim, nije bilo testova”, istakao je dr Kon.
Kada je reč o zaštitnoj opremi, dr Kon je rekao:
“S druge strane imali ste kome treba da se da zaštitna oprema – dakle onima koji su najviše izloženi i koji će biti direktno uključeni u to”.
U istoj emisiji, dr Kon je izneo i statistiku oko broja mrtvih kojih bi bilo da nije uvedeno vanredno stanje – model je prikazao 800 mrtvih, a gornja granica je bila više od 2.000, zato smo, kako obrazlaže, i morali da uvedemo vanredno stanje.
“Lično sam znao kako su razvijani pandemijski planovi i to smo svi mi znali, i Pelemiš, i Stevanović i svi ostali mi kao sistem, nismo bili nepripremljeni. Imali smo nepripremljenost što se tiče zaštitne opreme i lekova”, istakao je dr Kon.
“Znao sam da nema dovoljno zaštitne opreme”
Potom se priča o pripremljenosti i nepripremljenosti nastavila.
Na redovnoj konferenciji za novinare, dr Kon je, odgovarajući na pitanje o “kukanju” što nije bilo dovoljno zaštitne opreme, rekao da je “znao da je nema dovoljno, ali da nije bilo zrelo ili korisno da o tome otvoreno priča.”
Potvrdio je da je lično “odlučio da ne ‘kuka'” o tome.
“Kad smo pitali sve direktore zdravstvenih ustanova u Beogradu, svi osim jedne, u kojoj je striktno odgovoreno da nema zaštitne opreme, svi su rekli da imaju. I taj odnos prema imanju ili nemanju zaštitne opreme pokazuje koliko smo mi potpuno nespremni bili u tom trenutku”, rekao je Kon na konferenciji za medije.
“Niko nije razmišljao koliko se to zaista troši u takvim uslovima. Ili je to moj utisak. U svakom slučaju, ja sam ‘znao’ da toga nema dovoljno, i tek kad sam video taj avion sam se smirio”, rekao je Kon.
Da li je Srbija mogla bolje da se pripremi
Međutim, za razliku od dr Kona koji je još i upozoravao da nema zaštitne opreme – na primer, na svom Fejsbuk nalogu je 7. marta napisao da je “krajnje vreme da stigne zaštitna oprema svim zdravstvenim ustanovama” – političari su sve vreme ubeđivali javnost da smo “potpuno spremni”.
Na čuvenoj konferenciji za novinare 26. februara, Aleksandar Vučić je rekao da su u potpunosti dogovorene kompletne mere prevencije, kompletne mere hitne reakcije svih nadležnih organa u slučaju pojave koronavirusa, dakle, “predviđeno je sve do najsitnijih detalja”, te da ćemo “za dva-tri dana” biti u potpunosti spremni:
“Nikakvih problema nećemo imati, osim onih sa namernim ili slučajnim izazivanjem panike, koja je potpuno nepotrebna… Koronavirus je nešto mnogo slabije od gripa i nema potrebe da plašimo sopstveni narod i da izmišljamo i govorimo o katastrofalnim posledicama po zdravlje ljudi, ako to nije istina”, rekao je predsednik i potvrdio da se – izbori neće otkazivati.
“Najsmešniji virus”
Doktor Branimir Nestorović je potom pozvao građane da slobodno putuju u Italiju.
“Ne mogu da verujem da će narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, da se uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji. Ja sam na ovom sastanku bio protiv čak uopšte poručivanja maski i testiranja. Mislim da je to potpuno besmisleno, pazite, da nemamo test, mi ne bismo znali da je epidemija”, rekao je Nestorović, pozivajući žene da idu u Milano u šoping.
Dan kasnije je ministar Zlatibor Lončar rekao da je “Srbija uradila sve što je neophodno, i to kažu svi relevantni činioci iz Evrope i sveta koji su dolazili ovde i imali prilike da se uvere u to šta radimo”, napomenuvši da je “koronavirus više puta slabiji od gripa”.
Devetog marta – dakle, dva dana nakon što je dr Kon napisao da je “krajnje vreme da zdravstveni radnici dobiju zaštitnu opremu”, Ana Brnabić izjavljuje da “imamo dovoljno testova i opreme, sve ono što treba”.
Svega ima, a naručuju se milioni maski, rukavica i respiratori “na polucrno”
Uprkos tome što “imamo sve što treba”, 11. marta Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) raspisuje hitnu javnu nabavku 15 respiratora, a 12. marta raspisuje javnu nabavku za sredstva za dezinfekciju, šest miliona hirurških maski, šest miliona pari hirurških rukavica, šest miliona rukavica za jednokratnu upotrebu i po tri miliona kapi i kaljača.
Dva dana kasnije direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić izjavljuje da “ima dovoljno testova i reagenasa za laboratorije i da su oni obezbeđeni za narednih šest meseci”, a 15. marta tajnim zaključkom Vlade Srbije RFZO prestaje da objavljuje javne nabavke.
Ujedno, predsednik Vučić izjavljuje da je “iz Kine naručeno pet miliona maski za lice”, kao i da je “na polucrno” avansno nabavio respiratore.
Direktor Infektivne klinike Goran Stevanović 27. marta izjavljuje da postoje jasni kriterijumi za testiranje, a temperatura od 37 to nije.
Prvog aprila policija privodi novinarku portala Nova.rs, Anu Lalić, zbog teksta o hroničnom nedostatku osnovne opreme u Kliničko bolničkom centru Vojvodine.
Iako je, prema rečima zvaničnika, još krajem februara i početkom marta država bila potpuno spremna, Aleksandar Vučić 5. aprila izjavljuje da je Srbija “do sada uložila 370 miliona evra u opremu za borbu protiv koronavirusa”.
Deset dana kasnije Ana Brnabić kaže da “ako želite da birate između toga da li ćete imati regularne javne nabavke ili ljudske živote, mi smo izabrali ljudske živote” i dodala da će građanima nakon epidemije biti položeni računi o tome koliko je novca potrošeno.
Zaključno sa 21. aprilom (pre 6 dana), u Srbiji je koronavirusom zaraženo 6.890 ljudi, 977 se oporavilo, 130 preminulo. Među zaraženima je ukupno 652 medicinska radnika.
