Prenosimo sa portala N1
Piše: Miona Živić
Problem u komunikaciji različitih institucija i građana postojao je i pre vanrednog stanja, a u ovim vanrednim okolnostima samo je postao vidljiviji, kaže novinarka Danica Vučenić. Naglašava da joj nije jasno zašto vlast ima snishodljiv odnos prema crkvi i nije mogla jasno da kaže da se ne sme dozvoliti okupljanje vernika u crkvama tokom Uskrsa, a sa, druge strane, svu krivicu svaljuje na građane kojima se obraća na prilično drzak način.
Gde naći sredinu između donetih mera i tradicije koja nalaže okupljanje u hramovima i domovima tokom uskršnjih praznika. Patrijarh Irinej je u intervjuu za Blic izjavio da je lepo doći u crkvu, ali da se Bogu možemo da molimo i u svojim domovima. Vladika Grigorije je za list Danas izjavio da Hrist ne traži napadnu pobožnost.
"Dodala bih, patrijarh je u tom intervjuu rekao i da vlast i crkva u Srbiji imaju harmoničan odnos, ja se s tim ne bih složila, mislim da vlast ima snishodljiv odnos, ne uspeva da sa crkvom komunicira na način na koji komunicira s vernicima, odnosno s građanima...pa smo imali čitavo višednevno natezanje kako će izgledati proslava Uskrsa koje je, iz perspektive vernika, bilo mučno za gledanje", izjavila je Vučenić u Novom danu.
Dodala je da je s tim u vezi, Nebojša Romčević za portal Istinomer "lepo postavio tri pitanja" o Uskrsu.
"On pita da li je moguće upražnjavanje vere van crkve, da li je vera moguća bez fizičkog prisustva u crkvi, kao i to da li se kod Srba vera svodi više na rituale nego na suštinu.
Grigorije jeste jasno odgovorio na ta pitanja, on se ponaša drugačije od ostalih crkvenih zvaničnika u ovoj krizi. On je i ranije poručio da je važno da se maniraju ta hrišćanska osećanja, da se pokaže briga za drugoga. Ja nisam osoba koja bi mogla sve to da analizira na način na koji bi mogao neko u naučnom ili verskom smislu, ali ono što mene kao građanku zanima je odnos države prema crkvi, a on, prema mom mišljenju, nije onakav kakav bi trebalo da bude", kazala je Vučenić.
Ona postavlja pitanje zašto država ima snishodljiv odnos prema crkvi.
"...da Vučić danima ne može da kaže - 'ne možete da se okupljate u hramovima'. Kako to može da kaže građanima. Ako vanredno stanje važi za sve građane i građanke, mora da važi i za vernike", dodaje.
Politička igra države i crkve
Najvažnije je, preme mišljenju Vučenić, da čujemo jasne i nedvosmislene poruke.
"Kako je važno da čujemo jasne i nedvosmislene poruke vlasti, tako je važno i da vernici čuju jasnu poruku, kao što je Grigorije rekao. A stalno se kalkuliše s tim. Sam patrijarh nije u stanju da jasno kaže - vernici, poštujte mere, a da vlast kaže patrijarhu - ima da poštujete te mere koje smo doneli. To je jedna igra koja je teško razumljiva, koja može jedino da se smesti u politički kontekst, aha, vi ste meni dali orden, ja moram da budem pažljiv, a pa posle ide priča s Kosovom i tako dalje", naglasila je Vučenić.
Dodaje i da bi crkva trebalo da se ponaša malo racionalnije u ovoj situaciji.
Problem u komunikaciji, smatra sagovornica N1, mora da se posmatra u širem kontekstu.
"Od samog početka epidemije je komunikacija predstavnika države s građanima katastrofalna, ona nema jasnoću, činjenično nije oplemenjena, nekonzistenta je, jedan dan je ovako, drugi onako. Pogledajte šta se dešavalo u vezi sa decom sa autizmom, prvo su roditelji pet nedelja molili da im se dozvoli da izvedu tu decu napolje, onda je doneta odluka da to bude od 18 do 20h, da bi istog dana Vučić rekao da mogu kad hoće", rekla je Vučenić.
O tome što su pojedini profesionalni mediji, poput Danasa, Foneta, Insajdera, redakcije Vremena, prestali da šalju pitanja predstavnicima Kriznog štaba za konferenciju za novinare u 15 sati, Vučenić kaže da je to učinjeno iz protesta, jer su novinari "odstranjeni sa konferencije".
"Te odluke da mediji ne postavljaju pitanja nisu lake, ali mislim da su one u ovom trenutku racionalne, jer pokazuju na koji način vlast tretira, ne te medije, nego građane. Samo zato što ne žele da čuju pitanja ili su ona neprijatna, pokazuju odnos prema građanima, ne prema medijima. Ja znam da postoje priče da je Krizni štab struka. Ali mislim da je ta odluka politička. Čim je Krizni štab odlučio da su neka pitanja politička, poput onog o Vučiću i njegovoj sviti, a ja ne znam zašto je to političko pitanje, tada su oni u Kriznom štabu ispolitizovali situaciju", naglasila je Vučenić.
Na pitanje kakvo je izveštavanje medija u vanrednom stanju, Vučenić kaže da ne može da se kaže da su mediji u načelu profesionalni.
"Ne mogu da kažem da su u načeli profesionalni, ali mogu da kažem da su određeni mediji profesionalni u načelu, a da se ovi drugi bave propagandom. Ovde inače postoji ta podela, sad je samo na višem nivou, zazora, netrpeljivosti, ne samo prema medijima, nego prema pitanjima, polazi se u startu od toga da su pitanja neprijateljska i da su novinari koji postavljaju neprijatna pitanja faktički neprijatelji...Ali, posao medija jeste da pitaju i da dobijaju odgovore na ta pitanja. Mi imamo milion neodgovorenih pitanja", kazala je Vučenić.
Više se krije nego što se otkriva
A dodaje da, kad god se čulo neko konkretno pitanje, stekla je utisak da ljudi koji odgovaraju više žele da sakriju nešto nego da otkriju.
"Mi i dalje nemamo odgovor na pitanje kako je virus ušao u pojedine zdravstvene ustanove. Zašto je teško čuti tu rečenicu - pogrešili smo, zašto se to odmah povezuje sa slabošću vlasti...Ne mogu sva pitanja da se ostave 'za kada sve prodje' epidemija. Ovde će kasnije se istraživati, i neki mediji već skupljaju informacije o tome, otkrivaće se šta se sve dešavalo ispod površine što mi ne znamo, ali ne može da se ostavi za posle kako je virus ušao u neku bolnicu, i da li su lekari znali od starta epidemije kako da se ponašaju i komuniciraju s pacijentima", ocenila je gošća N1.
A mnogi od njih kažu da nisu.
"Ja verujem da će dosta stvari biti otkriveno posle ovog vanrednog stanja, ali je poenta da neka pitanja zaista ne mogu ostati neodgovorena bez obzira da li je vanredno stanje ili ne. Ne može ostati bez odgovora kako smo kupili respiratore, šta znači pojam masovnog testiranja...Uvek dobijamo neke uopštene odgovore. Ključna pitanja ne mogu da ostanu bez odgovora, bilo da je vanredno stanje ili nije. Kod nas i u redovnom stanju mnoga pitanja ostanu bez odgovora, setimo se slučaja Krušik i ostalih. Ovde postoji bazično nepoverenje u institucije sistema, koje se u svim situacijama trude da više informacija sakriju nego otkriju", mišljanja je Vučenić.
A mnoge stvari ne bi bile otkrivene da nije bilo pitanja novinara.
"Suzbijanje pandemije tumači se ovde kao rat i kao borba, i sama premijerka Brnabić je rekla da ovo jeste ratno stanje. Tako da se oni tako i ponašaju u komunikaciji s medijima...Vi sa ratnim stanjem imate i ratnu propagandu, a nju vode u ratovima i napadači i oni koji su napadnuti. U ovom slučaju, virus je taj napadač, ali propaganda ne ide ka virusu, već prema građanima, a po definiciji stvari, svi bi trebalo da budemo na istoj strani - i građani i politika i vlast...Ovde se međutim, propaganda usmerava na građane i građanke, što je jedna sumanuta situacija", smatra Vučenić.
I nije onda slučajno, dodaje, što ljudi misle da time sistem prikriva sopstvene greške.
Na kraju kaže i da ostaje pitanja da li će ukidanjem vanrednog stanja, njegove "tekovine" ostati i na dalje.
"Jako je važno pitanje kuda ovo vodi. Da li je model konferencije za novinare bez novinara novi model koji će postojati u budućnosti, da li je pronađen model kako da se odstrane novinari sa konferencija...Da li je šamaranje u policijskom automobilu model koji ćemo gledati ubuduće kao pravilo a ne izuzetak. Sve je to pitanje poverenja. Ako mediji, novinari, građani, postavljaju ta pitanje s jasnim razlozima, onda nešto nije u redu s tim poverenjem", zaključila je Vučenić.
