Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik ''NIN'', 12.3.2020.
Sreća naša da nam nisu tražili više od 12 miliona evra, jer da jesu dobili bi, poručio je, polažući kamen temeljac buduće fabrike čokolade u Novom Sadu predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ne znam kako su se, dok su to slušali, osećali vlasnici švajcarske kompanije Beri Kalebo. Meni ih je bilo žao. Takva šansa da uzmu još koji milion evra od poreskih obveznika neke zemlje teško da će im se ponovo ukazati. I da im pride vlast bude toliko zahvalna što su uzeli „samo“ 12 miliona. U kešu. Poklon u vidu tri hektara zemljišta, vredan bar dva i po miliona evra, skoro da i ne vredi pomena.
Igrom slučaja Vučić je kamen temeljac (čokoladnu kocku) položio baš 5. marta, na svoj 50. rođendan. Gosti iz Švajcarske poklonili su mu tortu, a on njima 12 miliona evra. Galantno, nema šta. Naročito ako se ima u vidu da je častio kompaniju čiji je godišnji promet oko 7,5 milijardi, a neto profit skoro 370 miliona švajcarskih franaka. Elem, samo od lanjske dobiti mogli su da naprave sedam novih fabrika u Novom Sadu.
Za rođendan, kako i dolikuje, Vučić je oborio sve dosadašnje rekorde. Svako radno mesto u novoj fabrici državnu kasu olakšaće za 120.000 evra. Tako će strani vlasnik svakom od 100 budućih radnika 10 godina moći da isplaćuje po 1.000 evra ili 20 godina po 500 evra bruto, a da ga to ništa ne košta. Njih ćemo sve vreme plaćati mi. A nešto mi se „javlja“ da nećemo zbog toga moći da jeftinije od drugih kupujemo „milku“ iz Novog Sada.
Da, kojim slučajem, predsednik ne spada u one koji ne vole da ležu i koji hoće da rade i nedeljom, sve je moglo da bude drugačije. Mogao je odmah da raspiše javni poziv za starije od 50 godina, koje sada neće skoro nijedan poslodavac, da se odmah penzionišu i to uz penziju za 50 odsto veću od proseka. Da li bi iko od njih odbio da odmah ode u penziju i da do 2035. svakog meseca prima po 350 evra? A sa 12 miliona evra na taj način je mogao da se reši problem 190 „žrtava tranzicije“.
Ne kažem da je to ekonomski optimalno, ali ko i na osnovu čega tvrdi da je racionalno subvencionisati fabriku čokolade? Ili je u Srbiji dovoljno da samo predsednik kaže da mu se čini da je to prava stvar? Iako o tome nije znao skoro ništa, pa je „morao da proba dosta čokolade kako bi nešto naučio“. Nije li tim novcem država mogla da osnuje garantni fond koji bi omogućio povoljnije bankarske kredite domaćim preduzetnicima, a onda bi oni mogli da zaposle ne 100, već 200, 300 ili ko zna koliko stotina novih radnika? Ili da na javnom konkursu ponudi po 120.000 evra bespovratne pomoći za 100 najboljih inovacija u privredi? Ili da 1.500 škola u Srbiji opremi sa po 20 laptopa u nadi da će informatički obrazovani klinci pomoći bržem rastu BDP-a. Ili…
S druge strane, šta tek reći za najavu predsednika Vučića da će posrnulom valjevskom Krušiku pomoći „ne sa stotinama hiljada, već sa desetinama miliona evra“. Ne znam poreskog obveznika koji se toj vesti više obradovao od Branka Stefanovića, oca ministra policije i savetnika privatne firme GIM, za koju je i državni revizor utvrdio da je Krušik oštetila za više od 16 miliona evra. Logično, jer čim država pomogne Krušiku da stane na noge, povlašćeni privatni trgovci će moći da nastave da ga čerupaju. Kao i do sada.
Brankova sreća bila bi još veća da je ime sina video na izbornoj listi SNS-a. I verovatno mu je slaba uteha što na toj listi osim Branislava Nedimovića i Milana Krkobabića nema nijednog drugog ministra, pa ni premijerke Ane Brnabić. Pita li se tata šta mu je sa sinom? I kako za Nebojšu nije bilo mesta pored Marijana Rističevića, Vladimira Đukanovića, Aleksandra Martinovića, Slobodana Orlića, Marka Atlagića… Pa, mogao je da bude bar na 149. mestu, odmah iza Lava Grigorija Pajkića. Nije baš zgodno što mu je ime Grigorije, ali ga vadi što Lav neko možda čita i kao L.A.V.
Nije lista SNS-a zanimljiva samo zbog odsustva ministara, već i zbog rodne ravnopravnosti. Od 18 prvih mesta čak 14 zauzimaju žene. Doduše, tako je ako listu čitate otpozadi.
Glupost nedelje je, ipak, napravio Boško Obradović. Pozvao je vojsku i policiju da uzmu stvar u svoje ruke. Neka, hvala. Nadam se da ga osim D. J. Vučićevića niko ne uzima ozbiljno. Posebno ne Aleksandar Vulin i Nebojša Stefanović. Ako je lider Dveri već smetnuo sa uma da su baš njih dvojica na čelu vojske i policije.
