„Vučiću je 300 dinara malo, a meni pet vekni hleba“: Mile penzioner odgovara na tvrdnje da na proteste dolaze bogati

"Svako ko je došao na protest u Beograd u sebi nosi neku nepravdu našeg društva. Tako i ja nosim duboku socijalnu nepravdu. Svako ko danas kaže da institucije u Srbiji ne rade svoj posao potpuno je upravu, i ja kažem da ne rade. Od 2012. Srpska napredna stranka je na vlasti i u fotelji je ministra za rad, boračka i socijalna pitanja - jedni ustanu, drugi sednu, menjaju se, rotiraju se, a mi i dalje nemamo Zakon o invalidima i socijalne karte da se tačno zna u Srbiji ko je koliko siromašan, rekao je penzioner i invalid rada za N1 Miloje Sarić, koji je široj javnosti postao poznat po pitanju koje je postavio Aleksandru Vučiću na SNS skupu u Varvarinu.

„Nigde ljudima na skupovima u Ssrbiji na čelu ne piše da li su bogati ili siromašni. Ja ne znam stanje u njihovom novčaniku ili žiro računu, ali znam stanje u mom novčaniku“, rekao je za N1 Miloje Sarić, iz Toljevca kod Varvarina.

Miloje, poznatiji kao Mile i danas govori o tome kako mu je predsednik Srbije, prilikom njihovog susreta, govorio samo o povećanju dodatka invalidima za 11 odsto, ali ne i tome kako se živi.

„Predsednik ne govori o troškovima invalida rada. Ja moram da platim fiksni telefeon, mobilni, struju, porez na kuću, porez na zemlju što mi je otac ostavio. Moram da kupim lekove i to svaki mesec, doživotno. Moram da platim iznošenje smeća, koje je 2024. godine koštalo 3.300, a sada košta 5.280 dinara. Pa bih pitao predsednika, da li je to smeće poskupelo 11 odsto ili malo više Predsednik ne shvata ili neće da shvati i da mi invalidi svaki fizički posao moramo da platimo. Ako nam trebaju drva moramo da platimo, neko mora da nam ih iscepa i to moramo da platimo, pa moraju da se slože i to moramo da platimo jer mi ne možemo, a on o tome neće da priča“, rekao je Miloje Mile Sarić u emisiji Newsnight.

Kaže da je odavno imao želju da se obrati Vučiču, ali da nije imao priliku za to.

„U Varvarinu mi se namestio kao kec na deset. I nisam stigao sve da mu kažem jer su mi isključivali mikrofon. Hteo sam da mu kažem da smo mi invalidi izgubili deo tela na mašinama, a a sad nas vlast ponovo sakati. Iz narodnog ćupa se uzima i daje i kome treba i kome ne, a za invalide nema. Ja govorim o telesnom oštećenju, a predsednik govori o penziji. Ja sam penziju zaradio i zaslužio. On kada hoće da govori o penziji on neće da shvati da penzioneri sa obe ruke i noge nisu isti kao mi kojima fali deo tela. Mngo nam je teško, a oni su nas devalvirali sa iznosom manjim od 10 hiljada koliko primam za invaliditet. I kad mi to povećaju 11 odsto to je 900 dinara. I predsednik se  ljutio za 300 dinara za RTS, kaže – baš me briga, a ipak će da mi uzme taj novac. Možda za njega to nije ništa, ali za mene je to pet vekni hleba“, navodi Mile i dodaje da je predsedniku hteo da kaže i to da mora da se zna kome je, zaista, pomoć potrebna.

„Ali na tom skupu kada sam ga pitao, mene je povredilo njegovo ponašanje ali i ponašanje prisutnih. Ja nisam mogao da verujem da se on, kako kaže za sebe – veteran u politici i najbolji đak generacije, tako ponaša prema meni. Ja njegovom sinu mogu da budem deda, on nikoga nije u sali prekidao osim mene, i toliko je glasno govorio da mu nije bio potreban mikrofon, i za takvo ponašanje je dobijao aplauz. Ja sam praktično bio sam protiv svih“, preisetio se Mile.

Smatra da je novac život i da se ne može živeti od vazduha.

„Treba da se povećaju socijalna primanja, ne tražim ja samo za sebe već za sve bez obzira na veru i nacionalnost. Oskrnavili su nas sa ovakvim primanjima, to je Bogu plakati. I svi koji su bili na protestu u Beogradu, svi su došli sa ponekom nepravdom i došli su da se bore protiv nje, a ne protiv Srbije“, zaključio je penzioner i invalid rada Miloje Sarić.

Podsećamo, dok su neki penzioneri na ulicama sa studentima i đacima, jedan je počtkom februara pokušao da razgovara sa predsednikom države i da postavi pitanje mimo protokola – zašto državni dodatak za telesno oštećenje iznosi tek 8.750 dinara. Odgovor koji je usledio čula je cela zemlja.

„Vi nama kad povećate taj iznos na 11 posto, to nema 900 dinara“, obratio se čovek predsedniku države, tokom njegove posete Rasinskom okrugu pokušavajući da predstavi kako to u praksi izgleda povećanje penzije od 11 odsto, kada neko za svoj invaliditet dobija pomoć od tek nešto više od 8.000 dinara mesečno.

Miloje je invalid od svoje 24 godine kada je na poslu ostao bez ruke. Zato je odlučio da ode u Varvarin i lično Vučiću postavi pitanje u ime svih invalida rada.

Izvor: N1

Profesor Šeste gimnazije: Da li će naći zamene i za učenike?

Profesor Šeste beogradske gimnazije Željko Matić iz Foruma beogradskih gimnazije izjavio je da, čak i kad bi nastavnici želeli da se vrate u učionice, "pitanje je kome bi držali nastavu". Podsetio je na pretnje prosvetnim radnicima da će biti "zamenjeni" i upitao - " da li će naći zamene i za učenike".

Ministarstvo prosvete naložilo je direktorima da „u najkraćem mogućem roku“ preduzmu sve mere kako bi se odmah uspostavio redovan rad i nesmetano funkcionisanje škole. U dopisu koji su dobili direktori, Ministarstvo traži od njih da ispitaju i utvrde odgovornost zaposlenih koji ne drže nastavu, kao i da ispitaju i utvrde razloge za izostanke učenika i da preduzmu mere propisane zakonom.

Matić kaže da mu je dopis „krajnje neobičan“.

„Kada sam video prvi put, posumnjao sam u autentičnost. Nema potpis nikoga iz Ministarstva, nema pečat, nije zaveden, nisam video ni memorandum. Kada je potvrđeno da je takav dopis poslat školama, čuo sam i reakcije direktora koji su stava da ne mogu ni da postupaju po tome, da ne mogu da smatraju ozbiljno“, kaže.

Komentarišući to što je bez potpisa, Matić kaže da misli da je „zbog toga što niko iz Ministarstva nije spreman da preuze odgovornost za tako nešto“.

„Vrlo je ozbiljno to što se traži u dopisu, da direktori škola pokreću disciplinske postupke protiv nastavnika, a kako je u mnogim školama većina nastavnika u obustavi nastave, znači da treba da se pokrene ogroman broj disciplinskih postupaka“, kaže.

Podseća da je bilo najava da će prosvetni radnici biti zamenjeni i ostati bez posla, a dodaje da „ovde novi momenat da se praktično – preti učenicima“.

„Ja se sećam da je još u januaru predsednik Vlade spomenuo da ko ne želi da ide u školu, škola nije obavezna, ja sam tada već bio šokiran takvom izjavom. Tad je bilo ublaženo, sada par meseci kasnije imamo situaciju da se opet preti učenicima i to ne u izjavi pred kamerama, nego zvanično u dopisu, pismeno. To je pretnja koja, po meni, osim što je preko svake mere, mislim da nije ni izvodljiva. Da se utvrdi zašto učenici ne dolaze na nastavu, da se pokrenu mere protiv učenika koji ne dolaze na nastavu, oni ne dolaze tri meseca, to je ogroman broj izostanaka, da li to znači da sa tolikim brojem neopravdanih izostanaka treba pokretati disciplinske postupke protiv učenika, da li treba njih izbaciti iz škole, da li će naći zamene i za učenike“, pita on i dodaje da „ne vidi kako je to moguće“.

„Vidim ovo kao neki vid pritiska iz Ministarstva na direktore. Znamo da nije pokrenuta obustava samo zbog nekih razloga koji se tiču škola, jeste se u školama to nastavilo na štrajk zaposlenih, ali učenici su krenuli sa obustavom nastave krajem prvog polugodišta, pre nastavnika, zbog podrške studentskim zahtevima. Direktori ne mogu, ako je razlog obustave nastave podrška studentskim zahtevima, ne mogu da otklone uzrok nezadovoljstva i zbog čega nema normalne nastave, to mora sa višeg nivoa da se reši“, kaže on.

Međutim, kaže da „čak i kad bi nastavnici, koji su ugroženi egzistencijalno time što im je na nezakonit način umanjena plata, pokušali da se vrate u učionice, pitanje je kome bi držali nastavu“.

„Kad god su neki pokušali da se vrate, učenici su radikalizovali protest. Krenulo je prvo sa pretnjama, pa se odlagalo kažnjavanje, krenulo se sa oduzimanjem od plata, sada pošto pretnje nisu dale rezultat, zadivljujući je broj nastavnika koji je ostao u obustavi desetu nedelju, i posle dve isplate umanjene, nastavnici u velikom broju ostaju u obustavi. Zadivljujuća je tolika upornost, istrajnost, sada se pokušava sa jačim pritiskom, ne pokušava se razgovorom, nikakav pokazatelj da su spremni da ispune nešto od zahteva prosvetnih radnika“, kaže.

Prema njegovim rečima, „mere koje se preduzimaju protiv prosvete u protestu su nezakonite“.

„Ne libe se ni zakon da krše da bi pokušali da nas spreče u protestu, teško je predvideti šta nas čeka, velika je volja učenika i roditelja da se sa obustavom nastave nastavi, iako nastavnici razmišljaju da posustanu jer im je ugrožena egzistencija i da se vratimo na nastavu, nemate kome da držite nastavu. I gde postoji privid nastave, to je za mali broj učenika“, kaže on.

Na pitanje šta sa školskom godinom, kaže da je to „pitanje za Ministarstvo“.

„Moraju da reše problem koji vidimo da nije samo u školi. Ja tri meseca nisam održao čas, a i dalje iz vlasti pričaju dobro je stanje u školama, popravlja se. Njih očigledno ne interesuje nastava, njima je u redu da nastavnik kaže nisam u obustavi, držim čas, nema učenika na času, dobije punu platu, za ovu vlast može nastava da se drži i bez učenika, učenici nisu bitni, bitno je da nastavnik samo kaže nisam u protestu. Njih ne interesuje škola, kao nastava se tretira i nešto što nije nastava“, ističe on.

Prenosi da im učenici kažu da razumeju ako zbog plate moraju da se vrate u učionice, ali da će oni ostati u protestu.

„Kada to čujemo, kako ja uopšte i mogu da se vratim u nastavu, ako oni koji su nas podržavali sve vreme kažu mi ćemo ostati u protestu ako vi odustanete, i onda kako ja da odustanem“, kaže.

Osvrnuo se i na Mrežu solidarnosti za prosvetne radnike.

„IT zajednica i Fondacija Alek Kavčić, jako značajna pomoć. Prosvetni radnici ne samo da su istrajni u protestu, nego su i ponosni, pokušavaju da izdrže i bez pomoći, pokušavaju koliko mogu da se ne prijavljuju, ali naravno da je dugoročno teško izdržati. Svaka pomoć znači, ali se nadamo da će se neko urazumiti i shvatiti da ne samo škole ne funkcionišu, vidimo u društvu da mnoge stvari više ne funkcionišu, da ne postoji autoritet vlasti, da vlast sama priča o nekoj anarhiji, da su potrebne promene kako bi se situacija normalizovala, to ne zavisi od prosvetnih radnika, to zavidi od volje sa nekog višeg nivoa“, kaže Matić.

Izvor: N1

Studenti FDU objavili još jedan dokumentarni film: „Dvanaesti minut“

Studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) koji su u blokadi objavili su na svom Jutjub kanalu novi dokumentarni film pod nazivom "Dvanaesti minut". Za 12 sati film je imao 288.660 pregleda.

Nakon dokumentarca „Kameleon„, koji je nastao u Pionirskom parku, gde su se dva studenta kamere sa FDU infiltrirala među studente koji žele da uče koji su kampovali danima, na Jutjubu je objavljen još jedan, pod nazivom „Dvanaesti minut“.

„Kako je vlast sve zastrašivala pre najvećeg protesta u istoriji Srbije, 15. marta, šta je izmišljeno, a šta stvarno i, najzad, šta je to odjeknulo – u novom dokumentarcu studenata Fakulteta dramskih umetnosti“, opis je objavljenog filma.

Film možete pogledati u četvrtak uveče na TV N1 u 19.30.

Izvor: FDU, N1

Studenti FPN-a u blokadi objavili satnicu protesta u subotu ispred TV Informer

Studenti Fakulteta političkih nauka (FPN) pozvali su u sredu uveče građane na miran šestočasovni protest ispred zgrade u kojoj je televizija Informer.

Oni su na društvenim mrežama objavili da će protest ispred Informera početi 29. marta i da će trajati od 14 do 20 sati.

Studenti FPN su posebno naglasili da pozivaju na miran i dostojanstven protest, jer nasilje nije u skladu sa vrednostima za koje se oni zalažu.

“Dragane, samo mali podsetnik – ne dolazimo da blokiramo, dolazimo da se družimo”, poručili su studenti vlasniku Informera Draganu J. Vučićeviću.

Kako su naveli, studenti FPN će bedževima nagraditi 10 učesnika sa najkreativnijim transparentima.

Na protestu će biti pokrenuta peticija za ukidanje tog medija, a studenti će bedževima na kojima piše “Dezinformer” nagraditi prvih 100 potpisnika peticije.

Izvor: FoNet, N1