Studenti: 1. septembra smo na ulicama

Studenti u blokadi na zvaničnom Instagram profilu objavili su da 1. septembra izlaze na ulice.

„1. septembra smo na ulicama, sa našim saborcima srednjoškolcima“, poručuju studenti.

Oni su se oglasili nakon što su srednjoškolci u blokadi iz više gradova najavili da će 1. septembra, na dan početka školske godine, organizovati komemorativnu šetnju u okviru protesta „Srednjoškolci pamte“.

Šetnja će biti održana u znak sećanja na žrtve pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 16 osoba.

Organizatori protesta planiraju da, uz podršku roditelja, dela nastavnika i studenata u blokadi, okupe što veći broj učesnika.

Direktorima škola su uputili zahtev da nastava bude obustavljena za sve, osim za prijem prvaka.

Izvor: Danas

Advokat Nikoline Sinđelić predao krivičnu prijavu protiv Krička

Advokat Aleksandar Ivanović, koji zastupa studentkinju Nikolinu Sinđelić, predao je danas krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu protiv komandanta Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata Marka Krička.

Nikolina Sinđelić izjavila je da je predajom krivične prijave želela da ohrabri sve studente i građane koji su pretrpeli policijsku brutalnost da prijave nasilje.

"Ne očekujem da će država odreagovati pozitivno, ali se nadam da ima sudija i tužilaca koji svoj posao rade časno", rekla je Sinđelić.

Advokat Aleksadar Ivanović je rekao da ne očekuju da će epilog ovog slučaja videti u kratkom vremenskom intervalu jer je pravni sistem, kako je kazao, posvećen očuvanju interesa i pozicija male grupacije skoncentrisane na vlasti.

„I u ovom slučaju su već krenuli u pripremu jedne takve zloupotrebe, pa nas je predsednik obavestio da će dalji tok istrage preuzeti Sektor unutrašnje kontrole MUP-a, a nadređeni unutrašnjoj kontroli – direktor policije i ministar - su već rekli da je sve u redu. Ozbiljno smo radili na prikupljanju svih dokaza, sistematizovali u krivičnu prijavu i predali tužilaštvu. Verujem da u ovoj zgradi ima još časnih ljudi koji neće okretati glavu. A u krajnjoj liniji, u jednom trenutku kada vlast padne imaćemo u sistemu krivičnu prijavu i pitaćemo sve kojima je to u nadležnosti zašto to nisu procesuirali kada je bilo vreme“, kazao je advokat.

Izvor: FoNet, N1

Vučić predstavio ekonomske mere iako je nenadležan

Čudesne mere - tako predsednik zove ono što je obrazlagao sat i 15 minuta, sa sve tablom i korpama u kojima su proizvodi koji će biti sniženi, uskoro. Osim manjih marži, stižu i popusti i povoljniji krediti. Oštro je govorio o cenama u Srbiji, iako one nisu takve "od juče". Na mnoga pitanja odgovora nije bilo jer se predsednik, prema sopstvenom priznanju, umorio.

"Ono što mi sada pokušavamo da uradimo to je značajno ograničenje marži koje će doprineti velikom smanjenju cena", reči su kojima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić započeo današnju konferenciju.

Setio se predsednik cena iako one nisu u njegovoj nadležnosti već u nadležnosti Vlade, ali na predstavljanju jeftinijih korpica nije bilo, ni premijera, ni ministra finansija.

"Poređani su proizvodi u 23 grupe, ne znam zašto, imate mahunarke, imate pirinač, bezalkoholna pića, kafa, čaj, pa slani konditorski proizvodi, čips i grisine", predstavljao je Vučić.

Ukratko sve će pojeftiniti, bolje će se živeti i niko više državu neće moći da prevari, poručuje predsednik i objašnjava da bi narod razumeo.

"To ne znači da će vam svaki proizvod biti niži 30 posto, ne znam 20 posto ili 10 posto. Mi idemo na ukupno smanjenje cena od 15 posto", naveo je.

Na čistom primeru, rezanog hleba, pokazao je predsednik koliko je do sada bilo dozvoljeno da trgovci zarađuju preko leđa građana, ali ne otkriva ko je tako nešto i dozvolio.

"Pogledajte razliku u ceni od 46 dinara i 101 dinar koliko plaćamo za rezani hleb, pogledajte koliko trgovci zarađuju", dodao je.

Ali ovo nije sve, razložio je predsednik i kredite pa predložio da sve kombinujete i da se zadužujete jer ćete zaduživanjem sada moći da zapravo uštedite.

"Ovo su mere koje su izuzetne, ove mere sad možete da kombinujete na različite načine. Ovde ima vas mnogo mladih do 35 godine, iskoristite ovo sa svojim bakama, dekama, roditeljima da vam dodatno pomognu", rekao je Vučić.

I dok mlade moraju ipak i dalje da krpe roditelji bake i deke, građani Srbije još čekaju odgovor na pitanje - kako su ministri, predsednikovi saborci, na primer Vesić i Momirović uhapšeni zbog sumnje na korupciju, iz budžeta istisli 115 miliona dolara na jednom poslu, a da niko nije morao da ih pokrpi. Ipak, ono što bi trebalo da obraduje, kako kaže predsednik - najmanje 30 posto penzionera, ali i borce, jesu nova iznenađenja za cenu struje.

"Ko plati do 28. već ima popust od 5 odsto, pa sad ova lica kad plate do 28. imaju još 5 odsto, znači 10 odsto."

Prećutkuje predsednik i povećanje cene struje od oktobra, a i mnoge druge stvari nije mogao da pojasni i objasni i prvi put priznaje:

"Stvarno nemam snage i ne mogu više imam i drugih problema i bukvalno ne mogu više da izdržim hvala i srećan rad."

Ovo je drugi put za nedelju dana da je predsednik odgovarao samo na "prijatna" pitanja iako često voli da ističe kako odgovara na sva. Sledeće prilike biće, prema njegovim rečima, od utorka.

Izvor: N1

Balkanskom ulicom: Oprosti, Ljiljo

Ivo Anić, tekst za portal tacno.net, 28.4.2019.

Moram priznati da sam bio zaljubljen u Ljilju. A tko nije tih kasnih osamdesetih u mom gradu, pa mislim da neću lagati, i u Jugoslaviji. Ljilja je bila za nas mnogo više od samog “Magazina” koji smo držali za „hopa – cupa“ p-zdariju, ali našu p-zdariju. Onu koju volimo, pa kakva je – takva je. Mislim i držim da će se puno „raje“ složiti sa mnom najviše u Sarajevu. Sarajevo je tih godina, baš kao i Split imalo Plavi Orkestar, isto p-zdariju, ali našu p-zdariju. I mi adolescenti smo uživali u tome. Nije bilo rijetkost, da su zagriženi „metalci“ znali imati kod kuće novi album „Magazina“, a kod mnogih svojih „šminkera“ nalazio sam albume Divljih Jagoda i Seada Lipovače.

Bili smo generacija koja je oskudijevala u mnogočemu, ali smo imali muziku. Muziku i stripove. Prve ljubavi, dakako, spajala je uglavnom muzika, i tih godina morao si biti potkovan na tom području. Ako si slušao čudnu muziku, a od folka svakako nije čudnije bilo, bio si uglavnom odbačen od društva koje je njegovalo istančane glazbene, književne i umjetničke ukuse. Magazin je bio na toj granici. Taman. Ni gore, ni dolje. No djevojke, koje smo upoznavali isključivo po diskotekama i privatnim zabavama (jer su nas u školama razdvojili), slušale su i voljele pop, a to je bilo dovoljno da se mi prilagodimo njima. Njihovom glazbenom ukusu. No kako to obično i biva, navučeš se na jednu takvu pop – limunadu i jedva je čekaš, u mraku i vrebaš ljubav svog života. Bili smo takva generacija, naše ljubavi bile su divne i spontane, a opet pomno planirane i uglavnom ih je spajala muzika.

No jedna je djevojka iz Splita definitivno od jedne takve pop p-zdarije svojim glasom u kojem se spajala čežnja mediteranskih sutona i mladost s rive, promijenila sve. Onaj naš neponovljivi pečat Dalmacije u svom svom izvornom obliku i karakteru, na tragu Jasne Zlokić već je bio dobrano određen za publiku stariju od četrdeset, moja generacija se nije identificirala s tom vrstom muzike, iako smo bili ponosni i na naš festival, kao i na status u Jugoslaviji, koju nam je taj mediteranski melos priskrbio.

No sve će to promijeniti cura iz Balkanske ulice.

Ljiljana Nikoloska definitivno nas je uvela u novo vrijeme, novi pomak zabavne glazbe u koju će se uključiti kasnije i Oliver promjenom svojih pjesama. Otklon od same Dalmacije, maslina, stina u poetsku čežnju, izgubljene ljubavi i pisma žene pomorca na samrti, šarenilo osamdesetih ali i romantiku koja je pratila naše odrastanje u Splitu tih godina, bio je očit i nama se sviđao.

U Ljiljinom glasu spojilo se sve.

Na Gripe smo išli da na krovu dvorane, u potpunom mraku pokušamo uhvatiti koju zanesenu curicu, a “Magazin” je u maniri kakvog boy banda osvajao tinejdžere Jugoslavije. Lepršavo i s puno plesnih stvari, no moram priznati da me u stvari sve to držalo “kao fol” na tim koncertima. Ja sam na njih išao potpuno svjestan da Ljiljanu Nikolosku jednostavno volim.

Ako je itko ikada moje osamdesete opjevao bez da ih spomene, ako je itko ikada opisao bojom svoga glasa naše gužve ispred “Semafora” i čekanje sentiša u “Hollywooda”, onda je to bila Ljiljana Nikoloska. Kroz njene pjesme mi smo se voljeli, mi smo odrastali i zaljubljivali se i „stiskali“ u polumraku naših diskoteka, ali i pjevušili ih onako usput, kada bi se spuštali na rivu.

No kao i sve svoje simbole, trajne uspomene na jednu mladost i bezbrižne godine, moj Split će uništiti svojom šutnjom i strahom devedesetih. Ono najstrašnije što se dogodilo našoj Ljiljani i njenoj obitelji nisu bili maskirani bojovnici koji su je izbacili na ulicu. Ono najstrašnije od svega bila je šutnja njenog Splita.

Svi smo znali da prezime Nikoloski nije prezime koje mrzi Split. Svi smo znali koliko ta cura voli svoj grad i znali smo kako joj može biti teško, grubo i kako se osjeća. Izdano, prljavo, napušteno. Kako se osjeća njena obitelj. Svi smo to znali i svi smo kao zadnje pizde – šutjeli. Tih godina mrak u mom gradu bio je crnji no ikada u njegovog tisućljetnoj povijesti. Nad moj grad spustilo se ludilo i histerija, a samo je moj “Feral Tribune” prosvjedovao i vikao:

“Pa dobro ljudi što vi to radite?”

Kada nekog voliš, voliš ga zauvijek. Ja znam da Ljiljana Nikoloska voli svoj Split, kao što Split voli svoju Ljilju. Ja je jednostavno volim, a poštujem je kao ženu koja nikada ni riječju ni slovom nije okrivila svoj grad za sudbinu i bol koju joj je nanio.

To je odlika velikih ljudi velika srca.

Oprosti Ljiljo za sve što se dogodilo.

Tvoj grad i danas čine ljudi koji su se kao i tada, devedesetih i zgražali i koji znaju koliki si trag ostavila u njihovim srcima i na pločnicima grada, kojeg voliš i to je jedino važno.

Ljubav nas koji te znamo jača je od bilo kakvog primitivizma i onog lošeg u ljudima, jer ljudi se ne dijele na nacionalnosti, već se ljudi dijele na časne, na dobre i nažalost – na loše ljude.

No ja znam, ja sam siguran, da u mom gradu još uvijek ima dobrih i poštenih ljudi. U dovoljnoj količini da te dočekaju jednom, nadam se što prije, onako kako spada. Ja znam, ja sam sasvim siguran da će tvoj povratak Splitu biti veličanstven. Jer ćemo ga veličanstvenim učiniti mi, tvoja generacija, ista ona koja te iz mraka dvorana bodrila, i ista ona koja te nikada nije zaboravila. Ista ona koja se srami zbog onog što su ti uradili primitivci.

Vrati se Ljiljo, tvoja generacija te čeka.